Intervju generalnog direktora Predraga Sofrenića

26.05.08 12:05  -  Interview

Kada cilj postoji, ima li opravdanog razloga da se on i ne ostvari?

- U "Telefoniji" sam već šestu godinu, tako da za mene ovde ništa nije novo, osim nove dužnosti. A nova dužnost i nova funkcija me obavezuju da zajedno sa svojim kolegama stvorim uslove za efektivniji rad, izlazak kompanije na A listing Beogradske berze, ali i da je i u regionalnim okvirima ucinimo još prepoznatljivijom i uspešnijom – kaže na početku razgovora sa urednicima "eKapije" novi generalni direktor "Telefonije" a.d, Predrag Sofrenić, naglašavajuci da je pred njega postavljen jasan cilj, a kada cilj postoji, teško da za sebe može naci opravdan razlog da ga i ne ostvari.

Predrag Sofrenić je, inače, kao diplomac Tehničke vojne akademije u Zagrebu, karijeru započeo 1977. godine u tadašnjoj JNA na poslovima održavanja, instalacija i planiranja telekomunikacionih sistema i uređaja. Vojnu uniformu je skinuo 1994. kada je prešao u Saveznu upravu za kontrolu letenja, gde je bio zadužen za instalisanje, planiranje, projektovanje, održavanje i uvođenja novih sistema vazduhoplovnih telekomunikacionih sistema i uređaja. Na novi poslovni izazov čekao je punih 8 godina, do 2002.godine, kada prelazi na poziciju pomoćnika generalnog direktora u "Telefoniji". U aprilu 2008. imenovan je i za prvog čoveka kompanije.

Za sebe kaže da je prevashodno uporan i staložen. Svoj "duhovni mir" i preveliku dozu samokontrole objašnjava dobrim mentalnim treningom i zdravim kućnim vaspitanjem. Iako nikada ne viče, priča autoritativnim glasom bez promene tonaliteta, siguran je, navodi u šali, da je medu zaposlenima stekao status "baba-roge".

- Malo šta može da me izbaci iz takta, pa okolini delujem "hladno". Većinom me karakterišu kao zatvorenog čoveka, a ja to svakako nisam. Odrastao sam u jednoj harmoničnoj porodici u kojoj se retko "dizao ton", pa ga i ja povisim samo za oktavu više, kada želim nešto posebno da naglasim. Inače, čovek sam koji insistira na cilju i zato svi dobijaju jasne zadatke i rokove do kada posao mora da bude završen. Ne cenim i ne prihvatam malodušnost i kad god mogu, eliminišem je iz svog okruženja, na jedan miran i dostojanstven način – objašnjava Sofrenić, naglašavajući da od svojih zaposlenih zahteva spremnost na stalno usavršavanje do kraja radnog veka.

Kaže da i sam kontinuirano uči. Završio je, izmedu ostalih, i obuke za instalaciju, održavanje i administriranje komunikacionih sistema nekih od vodećih svetskih proizvođača (Lucent Technology, Avaya, ICOM, SIAE Microeletronica, Atis, Schauer, Frequentis, Harris Corporation, Alcatel, Nexans), više kurseva engleskog jezika i obuke iz oblasti sistema menadžmenta kvalitetom, integrisanih sistema menadžmenta, korporativnog upravljanja...

Sposobnost da se prizna neznanje smatra vrhunskom vrlinim u poslu, a iskrenost najvećom ljudskom osobinom.

- Čovek sam koji bez uvijanja i krajnje otvoreno svakom kaže koliko vredi. Sva sreća da u "Telefoniji" nema potrebe da se vuku "najekstremniji" potezi, ali bih bez problema podelio otkaze onima koji dobro ne rade svoj posao, a ne čine ništa da se poprave. Ma kako to zvučalo, smatram da su takvi ljudi prevashodno surovi prema sebi, a ja sam, u takvoj situaciji, samo puki izvršilac jednog projektovanog zadatka – navodi i naglašava da sa kolegama može da saoseća, pomogne im, ali da se nikad ne opterećuje stvarima na koje ne može da utiče.

Kaže da je individualac, ali da gaji timski rad. "Završni udarac" odgovornosti uvek preuzima na sebe, iako ga prevelika odanost zacrtanim ciljevima često opterecuje. Čvrsto stoji na zemlji, kaže da suviše realno gleda na svet oko sebe, tako da može da bude iznenaćen, ali nikako zaprepašćen.

- Zaprepašcenje podrazumeva toliko iznenađenje da niste sposobni da reagujete i eventualno rešite problem – objašnjava i navodi da mu "nerešeni problemi" stvaraju nelagodu, tako da sebi ne dozvoljava da ih što pre ne reši.

Iako sa osmehom na licu, gotovo "vojnički" dugo je tvrdio da ga je nemoguće "razoružati", sve dok nije popustio i muški prizao da to ipak, vrlo često njegovoj supruzi polazi za rukom.

Iako bi se reklo da je tokom radnog vremena "surovi profesionalac", kaže da je van posla mešavina sportskog, kafanskog i literarnog tipa. Bar 4 puta sedmično pešaci po desetak kilometara, kako bi ostao u dobroj formi, dosta čita, uglavnom "laganiju" psihološku poslovnu literaturu, a kako naglašava, vrlo često pravi i društvo supruzi u kupovini.